Sve o aparthejdu koji je srušio Nelson Mendela!

Sistem rasističkog aparthejda vladao je Južnom Afrikom 46 godina, a njime su ograničena prava većinskih crnih stanovnika ove zemlje. Degradirajući aparthejd je srušio Nelson Mendela 1994. godine kada je postao predsednik.

Nelson Mendela (95) je bio možda jedini državnik kojeg je iskreno cenio ceo svet – veliki čovek i veliki političar u isto vreme. Mendela je bio predsednik Južnoafričke Republike, od 1994. do 1999, a decenijama prethodno lider Afričko nacionalnog kongresa (ANC), simbol i centralna ličnost borbe protiv aparthejda.

408163_nelson-mendela_ls

 

U vreme aparthejda njegov rodni kraj, selo Mveze u pokrajini Kejp, bio je sastavni deo Transkeja. Reč je o nominalno suverenim entitetima, ranije bantustanima, koje je bela aparthejd uprava osmislila kao „solomonsko“ rešenje za problem upadljive brojne premoći urođeničkog stanovništva nad belcima. Formalno, Afrikanci su bili građani tzv. Bantu država, a ne same Južnoafričke Republike.

Aparthejd bio je socijalni sistem koji je sprovodila vladajuća bela manjina u Južnoj Africi u 20. veku. To je bio sistem rasne segregacije koja je sprovela Vlada Narodne stranke, vladajuća stranka Južne Afrike od 1948. do 1994. godine, pod kojim su ograničena prava većinskih crnih stanovnika Južne Afrike.

Aparthejd je razvijen posle Drugog svetskog rata, u vreme kada je crna većina bila odvojena i kada joj je uskraćena politička i ekonomska jednakost sa belcima. Rasno razdvajanje ljudi na osnovu različitih kriterijuma u Južnoj Africi počelo je u kolonijalnim vremena, kada je zemlja bila pod holandskom vladavinom. Međutim, aparthejd je kao zvanična politika uvedena nakon opštih izbora 1948. godine. Novi propisi su kvalifikovali stanovnike u četiri rasne grupe: crne, bele, bojene i indijske (mada su oni imali i svoje podgrupe). Stambene oblasti su bile odvojene, što je značilo da su se dešavale i nasilne selidbe. Vlada je odvojila i obrazovanje, medicinsku negu, plaže i druge javne službe.

Godine 1949. donesen je zakon koji je zabranjivao mešovite brakove. Godine 1950. uveden je zakon po kojem je bela osoba krivično odgovarala ukoliko bi imala seksualne odnose sa drugom rasom.

Uvođenje politike aparthejd je omogućeno pomoću Zakona o popisu stanovništva iz 1950. godine. U kriterijume klasifikacije su, između ostalog, ulazili poreklo, izgled i običaji. Sistem aparthejda je ojačan serijom zakona iz pedesetih godina 20. veka. Zakoni o zemlji iz 1954. i 1955. godine su nebelcima zabranili pristup u određene zone. Ti zakoni su još više ograničili prava crnih Afrikanaca na posedovanje zemljišta, proširujući kontrolu bele manjine nad skoro 80 odsto terena Južne Afrike.

Aparthejd je izazvao značajni unutrašnji otpor i nasilje, kao i trgovinski embargo Zapada. Od 1950. serija narodnih ustanaka i protesta dovela je do zatvaranja lidera antiaparthejda. Kako su se nemiri širili i postajali efikasniji, državne organizacije su odgovorile represijom i nasiljem. Često je u slučaju demonstracija crnaca uvođeno vanredno stanje i na demonstrante je slata vojska.

Jedino su belci imali pravo glasa na izborima, posle je ona proširena i na šarene. Određeni regioni – bantustani su odvojeni samo za crnce – Transkei, Ćiskej, Bofutacvana, Venda i Kvazulu.

Reforme aparthejda planirane 1980. godine nisu uspele da se sprovedu, sve dok tadašnji predsednik Frederik Vilem Klerk nije počeo pregovore za okončanje represivnog sistema. Kulminacija je nastupila multirasnim demokratskim izborima 1994. gde je pobedu izvojevao Afrički nacionlni kongres (ANK) na čelu sa Nelsonom Mendelom.

Još tokom studija Mendela se pojavljuje kao predvodnik demonstracija pa je otuda bio prisiljen da i koledž u Johanesburgu pohađa kao vanredni student prava. Godine 1947. izabran je za generalnog sekretara Lige mladih, a pet godina potom, kada je pozivao na masovni protest povodom proslave 300-godišnjice dolaska prvih evropskih doseljenika u Kejp, osuđen je na devet meseci prisilnog rada u zatvoru.

Pedesetih godina često je menjao mesta boravka, napuštao zemlju i bivao hapšen. Zatvoren je 1960. godine posle zabrane ANK, ali je sudski proces u kojem je bio optužen zbog veleizdaje završen iduće godine, kada Južna Afrika postaje republika. Svi optuženi pušteni su uz kauciju. Do 1961. tadašnja Južnoafrička unija bila je sastavni deo Komonvelta i priznavala je britansku krunu.

Tri godine kasnije Mendela je osuđen na doživotnu robiju, a kaznu je služio u tri različita zatvora.

Godine 1980. u inostranstvu je počela međunarodna kampanja za Mendelino oslobađanje koja je kulminirala 1988. godine na koncertu na londonskom „Vembliju“, kada je 72.000 ljudi pevalo pesmu „Oslobodite Nelsona Mendelu“. Koncert su pratili milioni gledalaca. Posle nešto više od 27 godina provedenih u zatvoru, oslobođen je 1. februara 1990. godine.

Nobelovu nagradu za mir dobio je 1993, a godinu dana kasnije postao je prvi crni predsednik Južne Afrike.

Godine 1997. prilikom posete tadašnjem predsedniku Libije Moameru el Gadafiju, koji se u to vreme nalazio u potpunoj izolaciji, zapitao se prilikom obraćanja:

– Kako se usuđuju da imaju takvu aroganciju da nam diktiraju gde mi treba da idemo i s kojim zemljama da budemo prijatelji? Gadafi je moj prijatelj. Podržavao je borbu protiv aparthejda kada smo bili sami i kada su ovi koji danas žele da spreče moju posetu bili naši neprijatelji. Oni nemaju nikakav moral – rekao je tada Mendela.

Kada se 1999, pet godina koliko je bio na čelu zemlje, povukao iz političkog života, vratio se u rodni Istočni Kejp, gde je uglavnom boravio daleko od očiju javnosti. Odigrao je i ključnu ulogu u donošenju odluke da Južna Afrika bude domaćin Svetskog prvenstva u fudbalu 2010. godine, kada se pojavio na svečanom zatvaranju i od tada se više nije povaljivao u javnosti.

Specifična stvar za pad aparthejda je bilo i to da je Afrički narod tada odbijao da kupuje u radnjama koji su držali belci, i tako sproveo tihi štrajk sve do oslobadjanja Nelsona Mendele iz zatvora.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s