Farani odlučni da nastave sa tradicijom klanja kitova…

Vode oko obala Farskih Ostrva svakog leta postaju krvavo crvene. Ostrvljani nemaju nameru da odustanu od vekovima stare krvave prakse kitolova, koja pretvara male zalive u klanice uprkos naporu aktivista da se prekine s tim.

whaling-faroe-islands

„To je stara tradicija, i kao što znate, postoje sukobi oko toga, zato što postoje ljudi koji ne učestvuju u tome, uglavnom iz unutrašnjosti, a koji ne vole ono što mi radimo.“, rekao je lokalni novinar Finur Koba.

Farska Ostrva su autonomna država u okviru Kraljevine Danske, na pola puta između Norveške i Islanda, gde se Norveško more sastaje sa severnim Atlantikom. Zbog pozicije na severu, njihova klima je relativno blaga i retko se menja između leta i zime, kada su srednje letnje temperature oko 13 stepeni Celzijusa, dok je zimski prosek oko 3 stepena.

Poslednjih meseci, šest protestanata iz Udruženja za konzervaciju „Morski pastir“ proglašeno je krivim od strane suda na Farskim Ostrvima zbog ometanja kitolova.

Morski pastir (Sea Shepherd) je osnovao Pol Votson 1980-ih sa ciljem da se prestane sa praksom ubijanja kitova, za šta se koriste taktike sukoba poput zabijanja u brodove kitolovaca.

Tokom lova na kitove, flota malih brodova sateruje kitove ili delfine u plitke zalive gde ih ljudi kolju noževima, u procesu koji je deo 1.000 godina duge tradicije.

Iako je Danska anti-kitolovna članica Evropske unije i podvrgnuta je zakonima koji zabranjuju ubijanje morskih sisara poput kitova, delfina i morskih prasića, ona brani pravo ostrvljana da praktikuju svoju tradiciju.

Jednom kada se kitovi nađu u plitkoj vodi, ljudi na obali seku vratove kitova i lome im kičmu, tako da iako ima mnogo krvi, smrt nastaje prilično brzo.

Iako se lov na kitove odvija i u drugim evropskim društvima, ona su ili potpuno prestala sa tim ili su promenila tehnike ubijanja kako bi smanjile količinu krvoprolića.

Na Farskim Ostrvima, stanovnici i dalje osećaju veliku kulturnu privrženost ovoj praksi i ističu da lov služi isključivo za hranjenje. Kitovo meso se može kuvati, pržiti kao šnicla ili sušiti, a čak se može jesti i rovito u tankim parčićima.

„Jednostavno ga kuvamo sa krompirima, što je najverovatnije moj omiljeni način.“, rekao je jedan Faranin.

Međutim, nisu svi na Farskim Ostrvima srećni sa ovakvom tradicijom. Faranin Ingi Sorensen, koji je takođe podvodni fotograf veruje da ova tradicija treba da završi u istorijskim knjigama.

„Ona pripada prošlosti. Tada nam je ona davala život. Bez lova verovatno ne bi bilo ni života ovde. Međutim, danas je apsolutno nepotreban.“, rekao je Sorensen.

Očuvanje tradicije, koja nije u skladu sa modernim vrednostima je nešto što većina Farana voli da radi, objašnjava Finur Koba. „Tradiciju je veoma teško objasniti. To je nešto što živi duboko u vama, to je kultura. To je ono što definiše vas.“, rekao je Koba.

Ipak, godišnji ulov kitova je oko 800, što nije dovoljno da ugrozi veliku populaciju kitova u severnom Antlantiku, niti dovoljno veliko da napravi neku ozbiljnu razliku za lokalnu ekonomiju.

Danas na Farskim Ostrvima nema profesionalnih kitolovaca, niti ičija egzistencija zavisi od kitolova. Svi kitolovci imaju svoje poslove, a kada poziv na klanje stigne putem mobilnih telefona, lokalnog radija ili društvenih mreža, svi se trude da što pre stignu na plažu na vreme za lov.

Neki Farani su čak poveli svoju decu na klanje kako bi im pokazali kako se kitovi ubijaju i potom pretvaraju u meso. „Poveo sam svoju kćerku sa željom da joj prikažem, da može da razume, odakle dolazi hrana.“, rekao je jedan Faranin. Ostrvljani naglašavaju da ubijaju kitove na najhumaniji mogući način, kao i to da ubijaju samo manje vrste, a ne veće koje su u nekim delovima sveta zaštićena vrsta.

Ako će nešto zaustaviti ovu praksu, onda to nisu protesti ljubitelja životinja, već zdravstveni razlozi, budući da postoji zabrinutost da je došlo do povećanja količine toksina teških metala u mesu kitova. Neki Farani, uključujući glavnog lekara na ostrvu doktora Pala Vijea, ne žele da ga jedu.

U 2008. Vije je zajedno sa glavnim medicinskim zvaničnikom ostrva predložio da se prestane sa jedenjem kitova.

„Količina toksina se nije smanjila u kitovima, a još uvek ne znamo koliko dugoročne štete mogu izazvati biološki toksini. Zbog toga upozoravamo da meso kitova nije zdravo za ljudsko konzumiranje.“, rekao je Veije.

I ako razumemo običaje pojedinih država kao što je Danska ipak bi možda trebala da se pridržava strogo Evropskih zakona, što ovde nije slučaj, i ne da izgleda ružno nego preružno !

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s